|
Производња сировог свјежег млијека посљедњих година има мала одступања и осцилације када је у питању количина и врста млијека. Производња чврстих млијечних производа (сиреви, намази, маслац, млијеко у праху) који имају већу тржишну вриједност и дуготрајност, нису значајно заступљени у производном програму наших мљекара и чине свега 18% од укупне производње. Стога ова група млијечних производа доминира у увозном асортиману, јер је то једини начин да се задовоље потребе становништва
Пише: Лазо Шегрт
Производња и прерада свјежег млијека представља један од најзначајнијих пољопривредних сектора у Републици Српској. Доприноси запошљавању у примарној производњи, преради и дистрибуцији млијечних производа. Обезбјеђује прехрамбену сигурност Републике Српске, јер у највећој мјери задовољава потребе становника за већином млијечних производа који су од огромног значаја са количинског и нутритивног аспекта.
Република Српска извози значајне количине млијека и млијечних производа, што доприноси трговинском билансу и економској стабилности. Производња млијечних производа на газдинству обезбјеђује додатне приходе члановима газдинства који су од кључног значаја за опстанак у руралним крајевима. Поред економске улоге, мљекарски сектор важан је за одрживост пољопривреде, односно за заштиту животне околине, јер подстиче развој сточарства, употребу пашњака и побољшање плодности земљишта кроз рециклажу органских материја. На крају, можемо слободно закључити да мљекарски сектор игра кључну улогу у прехрамбеној индустрији и руралном развоју.
У прилог значају сектора мљекарства за Републику Српску говоре бројни расположиви статистички и административни подаци. Према посљедњим расположивим резултатима Економских рачуна у пољопривреди, вриједност остварене производње млијека свих врста (кравље, козије и овчије млијеко) током 2023. године у Републици Српској износлила око 320 милиона КМ. Тако мљекарство припада областима са највећом вриједношћу примарне пољопривредне производње и учешћем у укупној вриједности остварене пољопривредне производње од 12,3% која се додатно увећава прерадом млијека у различите производе. У 2024. години Република Српска је исплатила око 35 милиона КМ као подстицаје за производњу млијека која је обухватила укупно 3 583 газдинства. Све ово указује на чињеницу да мљекарство значајно доприноси запошљавању и економском расту, посебно у руралним подручјима Републике Српске.
О генералном значају млијека за економију, рурални развој и прехрамбену сигурност говори чињеница да је на нивоу Европске уније одговарајућом директивом (Директива Савјета 96/16/EZ) успостављена статистика млијека као посебна статистичка област, која обезбјеђује производњу јединствених и међународно упоредивих индикатора на основу којих се прати развој у сектору мљекарства. Републички завод за статистику је у највећој мјери хармонизовао своје статистичке активности са поменутом директивом. У наставку овог текста анализираћемо најзначајније аспекте сектора мљекарства у Републици Српској на основу расположивих и најзначајнијих статистичких, али и административних података.
Производња и коришћење млијека на пољопривредним газдинствима
На основу расположивих података из редовних статистичких истраживања, анализирана је производња млијека на газдинствима са фокусом на кравље млијеко, као доминантан облик производње, као и различити облици потрошње млијека на газдинствима. Производња сировог свјежег млијека у Републици Српској, као једна од најзначајнијих производа пољопривреде, посљедњих година има мала одступања и осцилације када је у питању количина и врста млијека. Неколико посљедњих година производњу млијека карактерише стабилност производње која се креће око 285 милиона литара годишње. Доминантна је производња сировог крављег млијека које у просјеку чини око 98% од укупно остварене производње свјежег млијека, док су у значајно мањем проценту заступљене производње козијег (око 1,5%) и овчијег млијека (око 0,5%).
Претходни резултати указују да је током 2024. године произведено укупно око 282 милиона литара сировог крављег млијека што је незнатно смањење од 1% у односу на претходну годину. Број музних крава смањен је за нешто више од седам хиљада грла или девет одсто у периоду од 2020. до 2024. године. На дан 1. децембра 2024. године, број музних говеда износио је 73 857, што је за три одсто мањи број у односу на претходну годину. Просјечна млијечност крава у Српској, према расположивим претходним подацима у 2024. години износила је око 3,8 хиљада литара по грлу. Иако се број музних грла смањио у посматраном периоду, повећање продуктивности односно унапређење млијечности музних грла је утицало на стабилност производње.
Производња млијека по музном грлу иако расте из године у годину и даље није на задовољавајућем нивоу и износи у око 3,8 хиљада литара по музној крави, што је за око 50% мање у односу на европски просјек који је достигао 7,8 хиљада литара по музној крави у 2023. Путем расположивих статистичких података уочене су и значајне разлике у оствареној млијечности у крупним пољопривредним газдинствима (око 5,5 хиљада литара) у односу на мала породична пољопривредна газдинства (око 2 хиљаде литара). Носиоци производње млијека у Републици Српској јесу породична газдинства која дају око 95% укупне производње. Због свега наведеног, у наставку анализе различитих аспеката мљекарске индустрије, на основу расположивих статистичких података ће се фокусирати искључиво на кравље млијеко.
Коришћење крављег млијека на газдинству
Од укупно 281,6 милиона литара крављег млијека произведених на газдинствима Републике Српске током посматране 2024. године, највећи дио од 45,5% или 128,1 милион литара, организовано су откупиле мљекаре. Од те укупно откупљене количине млијека, 94 милиона литара или 73,4% откупиле су мљекаре регистроване на подручју Републике Српске, док су осталу количину од 34,1 милион литара или 26,6% откупиле мљекаре са подручја Федерације БиХ. Релативно низак проценат откупљног млијека указује на екстензивност и ниску тржишну оријентисаност домаће производње млијека. Наиме, највеће количине млијека у вриједности од 153,5 милиона литара или 54,5% од укупне количине сировог млијека, завршава у преради на фармама, односно у производњи сира, кајмака, киселог млијека и другог, или се користе за сопствену потрошњу и директну продају и исхрану подмлатка (Табела 2).
Највећа количина млијека која остане на газдинству потроши се на производњу млијечних производа који се пласирају на тржиште или се користе за сопствену потрошњу чланова газдинства. Током 2024. године, према резултатима анкетног истраживања, око 79,6 милиона литара сировог крављег млијека или 28,3% од укупне производње искоришћено је за производњу сира, али и других млијечних производа о чему ће више бити ријечи у наставку.
Број газдинстава, као и количина млијека која се производи за сопствену потрошњу чланова газдинства или директну продају на газдинству или зеленој пијаци, годинама уназад је константна. У обје категорије потрошње, млијеко се обично користи за пиће и годинама уназад креће се око 50 милиона литара. У посматраној 2024. години ова количина млијека чини 17,3% од укупне количине произведеног крављег млијека или 31,7% од количине млијека које није испоручено мљекарама већ задржано на газдинству. У 2024. години на фармама је искоришћено око 24,6 милиона литара млијека или 8,7% од укупно произведене количине млијека за исхрану телади. Ова количина млијека смањује се из године у годину јер се смањује број телади, а на фармама које производе млијеко у већој мјери користе се замјене за млијеко.
Прерада млијека и производња млијечних производа
У Републици Српској, сирово кравље млијеко прерађује се на савремен начин у оквиру индустријских погона мљекара и традицонално код произвођача млијека на газдинствима. Тако је током 2024. године у оквиру мљекара прерађено укупно 97,9 милиона литара крављег млијека и произведено 73 342 тоне различитих млијечних производа (укључујући и сурутку). Са друге стране, око 80 милиона литара сировог млијека потрошено је на производњу млијечних производа на газдинствима и том приликом произведено је око 37 162 тоне млијечних производа (укључујући конзумно млијеко, а без сурутке).
Индустријска прерада млијека
Млијечна индустрија у Републици Српској представља један од најзначајнијих сегмената пољопривредно-прехрамбеног сектора. Генерално, Република Српска има добру, развијену инфраструктуру за производњу и прераду млијека, а самим тим успијева да обезбиједи стабилно снабдијевање становништва висококвалитетним производима. У прилог томе говори чињеница да су током 2024. године мљекаре од произвођача откупиле сировог млијека у вриједности од око 90 милиона КМ, а да је тржишна вриједност млијечних производа произведених у Републици Српској и реализованих на тржишту износила 171 милион КМ. Ипак, чини се да су потенцијали, ове генерално виталне индустрије, значајно већи у односу на оно чиме тренутно располажемо.
Откуп млијека од стране мљекара
Током 2024. године на подручју Републике Српске дјеловало је укупно осам мљекара различитих капацитета и произвођачке структуре, које се искључиво баве прикупљањем и прерадом сировог крављег млијека. То значи да нема организованог откупа и прераде козијег и овчијег млијека на подручју Српске. Мљекаре су током 2024. године прикупиле укупно 97,9 хиљада тона сировог крављег млијека што је за 6,1% већа количина од у односу на претходну годину, са просјечним садржајем млијечне масти од 3,88% и протеина од 3,37%. Највећу количину млијека (91,3% од укупне количине) мљекаре су прикупиле директно од произвођача (пољопривредних газдинстава), а само мањи дио (8,7%) путем посредника, тј. организованих откупљивача млијека (углавном земљорадничких задруга). Треба нагласити да су двије највеће мљекаре које дијелују на подручју Републике Српске, током посматране 2024. године заједно прикупиле 92,1% од укупне количине сировог крављег млијека.
Највећу количину млијека (95,9%) од укупне количине, мљекаре су прикупиле од произвођача лоцираних на подручју Републике Српске. Мањи дио сировог млијека прикупљен је од газдинстава са подручја Федерације БиХ (око 3,9%) и увезен из других држава (0,2%).
1 Млијеко у ринфузи купљено од других мљекара из ФБиХ и увезено из других држава
Оно што је каракетеристично за претходну годину јесте да су мљекаре са подручја Републике Српске откупиле рекордну количину сировог крављег млијека од наших фармера, у вриједности од 94 хиљаде тона млијека, што је за чак за 7,9% већа количина од количине прикупљене током претходне године, односно за 2,7% већа количина од досадашње рекордне количине из 2020. године. Карактеристична је, такође, и чињеница да су током посматране године мљекаре прекинуле званичан откуп од произвођача са подручја Дистрикта Брчко, као и то да су значајно смањили увоз сировог млијека које је углавном долазило из Србије. Годинама уназад уочава се и тренд смањења откуп млијека од фармера са подручја Федерације БиХ, тако је овај промет у посматраном петогодишњем периоду смањен за скоро 40%.
Просјечна откупна цијена сировог крављег млијека у 2024. години износила је 0,92 КМ по литру, што је за свега 0,02 КМ или 2,2% већа цијена по литри у поређењу са просјечном откупном цијеном млијека из претходне године, која је износлила 0,90 КМ/литри. То значи да су мљекаре из Републике Српске током 2024. године откупиле млијеко у вриједности од око 90 милиона КМ. Рекордно повећање просјечне откупне цијене млијека забиљежено је 2022. године када је у односу на претходну годину дошло до повећања од чак 33,3% тј. са 0,57 на 0,76 КМ/литри сировог млијека. Наиме, појава пандемије COVID-а у 2019. години, а затим и украјинска криза, проузроковале су значајне поремећаје на тржишту енергената и ланцу трговине, раст инфлације, а самим тим и значајан раст цијена основних инпута пољопривредне производње, укључујући и сточну храну, што се директно одразило на производњу и прераду млијека у Републици Српској. С обзиром на значајан раст цијена основних инпута у производњи млијека, повећала се и откупна цијена млијека, што је опет довело до значајног повећања цијене високо вриједних производа попут сира, маслаца, јогурта и осталих млијечних производа у продаји.
Производња млијечних производа у мљекарама
Укупна количина млијечних производа које су мљекаре у Републици Српској произвеле током 2024. године износила је 73 342 тоне, што је за 4,5% већа количина у поређењу са производњом из претходне године.
2 Само сурутка која је упакована и пласирана на тржиште
На основу расположивих података можемо закључити да структура производног програма мљекара у Републици Српској није задовољавајућа, јер су оријентисане прије свега на производњу конзумног млијека и ферментисаних млијечних производа који имају ниску тржишну вриједност и нису дуготрајне, а заједно чине 81,8% од укупно реализоване производње у 2024. години. Са друге стране, производња чврстих млијечних производа (сиреви, намази, маслац, млијеко у праху) који имају већу тржишну вриједност и дуготрајност, нису значајно заступљени у производном програму наших мљекара и чине свега 18,2% од укупне производње. Управо због ове чињенице, ова група високо вриједних млијечних производа доминира у увозном асортиману, јер је то једини начин да се задовоље потребе становништва.
Млијеко за пиће (конзумно млијеко)
Подаци о производњи млијека за пиће указују на значајне варијације током посматраног петогодишњег периода. Подаци указују на пад производње овог млијечног производа до 2022. године са 46 808 тона на 28 788 тона, што је за чак 38,5% мања производња. Истовремено, то је најмања евидентирана производња овог млијечног производа током вишедеценијског праћења ових статистичких показатеља. Након тога, биљежи се лагани опоравак производње, тако да је током посматране 2024. године остварена производња од 32 049 тона што је за 11,3% већа количина у односу на рекордно ниску 2022. годину.
Ферментисани производи
Послије млијека за пиће, јогурт и остали ферментисани производи (кисело млијеко, кефир и сл.) представљају најзначајнији производ наше мљекарске индустрије који континуирано расте из године у годину. Тако је у посматраној 2024. години остварена рекорна производња од 27 942 тоне ове групе производа, што је за 3,8% већа количина у односу на претходну годину.
Павлака (врхње)
Слично ферментисаним млијечним производима, производња павлаке показује континуирани раст током посматраног петогодишњег периода, да би у референтној 2024. години била остварена рекордна производња од 8 791 тона.
Маслац и остали жуто-масни производи
Производња жуто-масних производа (маслац, кајмак, намази и сл.) биљежи позитивна кретања у посматраном периоду и достигла је количину од 291 тону, што је за 7,8% већа количина од претходне године.
Крављи сир
Производња сира од крављег млијека не показује значајне варијације у посматраном петогодишњем периоду, тако да је 2024. године остварена производња од 3 787 тона, што је за свега 0,3% мања количина у поређењу са претходном годином. Нажалост, у струкури сира доминирају свјежи сиреви (49,7% од укупне производње сира у 2024. години), који имају ниску тржишну вриједност и користе се углавном за даљу прераду.
Прерада на газдинствима
Према расположивим статистичким показатељима, значајна количина сировог крављег млијека остаје на газдинствима и користи се за потребе производње млијечних производа. Добијени млијечни производи користе се за своје потребе, тј. потребе исхране чланова домаћинства, али свакако и за пласман на тржиште и остваривање додатне добити. Наиме, малим породичним газдинствима која доминирају у структури наших газдинстава, прерада млијека у традиционалне производе представља одличну могућност за повећање дохотка на газдинству. Постојећа статистика производње млијека и употребе млијека на газдинству указује на чињеницу да је током 2024. године око 80 милиона литара крављег млијека остало на газдинствима и искоришћено за производњу млијечних производа, док се око 23 милиона литара млијека потрошило од стране чланова газдинства као млијеко за пиће.
На основу расположивих података и експертске процјене долазимо до податка да је на газдинстима произведено укупно 37 162 тоне млијечних производа. Наравно, доминантани производ јесте конзумно млијеко, које чини око 62% од укупне производње млијечних производа на газдинствима. С обзиром на то да се у Адресару пољопривредних домаћинстава налази укупно 43 141 домаћинство које се бави узгојем крава, долазимо до занимљивог податка да се у просјеку по домаћинству на годишњем нивоу троши око 535 литара млијека за пиће или 1,5 литара дневно из властите производње. Очекивано, послије млијека за пиће, најзаступљенији млијечни производи из властите радиности су сир и ферментисани производи тј. јогурт и кисело млијеко. Процјена је да тржишна вриједност млијечних производа произведених на газдинствима током 2024. године износила око 134,4 милиона КМ, што свакако указује на значај овог облика производње за остваривање додатних прихода пољопривредних домаћинстава и уопште за опстанак руралних средина Републике Српске.
Спољнотрговинска размјена
Увоз млијека и млијечних производа на тржиште Републике Српске у 2024. години износио је укупно 37,2 милиона КМ и значајно је већи у поређењу са претходном годином, за 6,2 милона КМ или 19,8%. Извоз млијека и млијечних производа такође је забиљежио раст од 5,6 милона КМ или 11,4%. Извоз млијека и млијечних производа биљежио је константан раст након 2020. године, те је вриједност извоза од 30,2 милиона КМ, повећана у петогодишњем периоду на 54,5 милиона КМ током 2024. године, што је раст од 80,4%. Истовремено, увоз млијека и млијечних производа је са вриједности од 19,5 милиона КМ, колико је износио 2020. године, повећан на 37,2 милиона КМ у 2024. години, што је повећање од 44%.
Спољонотрговински биланс млијека и млијечних производа био је позитиван током посматраног петогодишњег периода, с тим да је у току 2024. износио 17,3 милиона КМ и мањи је за свега 0,6% у односу на претходну годину, с обзиром да је у том периоду забиљежен већи раст увоза (19,8%) од раста извоза (11,4%) у односу на претходну 2023. годину. Стопа покривености увоза извозом млијечних производа у 2024. години је износила 146,5% и мања је за 11,1% у односу на претходну годину. Посматрајући по појединим производима, у структури извоза млијека и млијечних производа из Републике Српске, доминира извоз млијека за пиће у вриједности од 22,9 милиона КМ и са учешћем од 42,0% од укупне вриједности извоза. Затим слиједи извоз осталих ферментисаних производа (млаћеница, кисело млијеко и сл) са учешћем од 33,0% и јогурта са учешћем 20,4%. Учешће осталих производа је изузетно мало, тако да сир учествује са 1,5%, млијеко у праху са 1,3%, павлака и млијечни намази са по 0,9%, док у структури извоза уопште нема сурутке и маслаца.
У структури увоза млијечних производа у Републици Српкој ситуација је значајно другачија у односу на извоз. Доминира увоз сирева са учешћем од 43,5%, павлаке са учешћем од 22,8% и јогурта са 10,8%. Учешће осталих млијечних производа у структури увоза значајно је мање и износи 6,7% за млијеко у праху, 5,1% за млијечне намазе, 4,3% за маслац, 3,0% за млијеко за пиће и на крају сурутка и остали ферментисани производи са по 1,9%.
Конзумно млијеко и ферментисани производи (јогурт, кисело млијеко, млаћеница и др.) једини су млијечни производи који имају суфицит у спољнотрговинској размјени Републике Српске са свијетом, док је код осталих млијечних производа евидентиран дефицит. Најзначајнији трговински партнери Републике Српске у спољнотрговинској размјени млијека и млијечних производа су државе ЦЕФТА и Европска унија. Анализирајући петогодишњи просјек (2020-2024.) око 92% млијечних производа из Републике Српске пласира се у државе ЦЕФТА, а преосталих 8% на тржиште Европске уније.
Што се тиче увоза млијека и млијечних производа ситуација је нешто другачија. Наиме, највише производа долази из држава Европске уније из којих се у Републику Српску у просјеку увози око 75% од свих млијечних производа, док преосталих 25% долази из држава ЦЕФТА. Статистика спољне трговине није евидентирала увоз и извоз млијечних производа на треће тржиште. Посматрајући податке о извозу и увозу млијека и млијечних производа појединачно по државама, можемо закључити да су Црна Гора и Њемачка кључни спољнотрговински партнери Републике Српске. Наиме, Црна Гора представља најзначајније тржиште за пласман млијечних производа из Републике Српске. Током 2024. године извезено је производа у вриједности од 19,3 милона КМ, што је чак 34,4% од укупно остварене вриједности извоза. Са друге стране, Република Српска је током 2024. године највише млијечних производа увезла из Њемачке, и то у вриједности од 5,4 милиона КМ или 14,5% од укупне вриједности оствареног увоза.
Потрошња по глави становника
На основу расположивих података о производњи појединих млијечних производа у мљекарама и на газдинствима, увозу и извозу истих, долазимо до интересантних показатеља о просјечној потрошњи млијека и млијечних производа по становнику Републике Српске у 2024. години.
Наиме, према расположивим подацима, потрошња свих млијечних производа по глави становника Републике Српске је током 2024. износила око 107,5 килограма. На основу овог показатеља, можемо закључити да не заостајемо значајно у том погледу за развијеним државама Европске уније. Тако примјера ради у 2023. години просјечна потрошња млијека и млијечних производа у Аустрији износила је нешто више и то 114,6 килограма по становнику. Очекивано, у структури потрошње млијечних производа у Републици Српској доминира млијеко за пиће са вриједношћу од 53,8 килограма годишње по становнику. Након тога, слиједи потрошња ферментисаних производа са количином од 33,4 килограма и сира са 10,9 килограма на годишњем нивоу. Просјечна потрошња павлаке по становнику Републике Српске у 2024. години износила је 8,1 килограм, а потрошња жуто-масних производа свега 1,3 килограма по становнику годишње. Треба нагласити да приликом обрачуна ових показатеља није било могуће у обзир узети вриједности међуентитетске размјене млијечних производа.
|
