ПИШЕ: Горан Обрадовић, стручни сарадник за односе са јавношћу


Други уписни рок за академску 2026/2027. годину расписан је прије пар дана и остала су још 923 слободна мјеста за будуће студенте. У оквиру рубрике „Статистика прича" представићемо вам податке о томе колико је прошле године уписано студената, како су се финансирали, колико година је имао најмлађи дипломац, а колико најстарији. Такође, видјећете и одакле су све студенти долазили да студирају у Републици Српској.


У Републици Српској прошлу годину факултет је уписало 27 445 студената, а занимљиво је да иако је протеклих година био мањи пад, данас сетај број готово вратио на ниво од прије пет година. У академској 2021/2022. години било их је 27 583 студента, двије године касније 26 332, да би у посљедње двије године број студената поново почео расти.


У овом броју крије се још један занимљив податак, а то је да готово двије трећине студената чине жене и то 16 857, док је мушкараца 10 588. Жене тако чине око 61 одсто студентске популације.

Бањалука убједљиво највећи студентски центар


Када је ријеч о мјесту гдје се студира, Бањалука је далеко испред свих других градова. То је и очекивано јер се ради о највећем граду и највећем универзитету у Републици Српској. У академској 2025/2026. години на високошколским установама са сједиштем у Бањалуци било је 16 751 студент, односно више од 60 одсто укупног броја студената у Републици Српској. Затим слиједе Источно Сарајево са 3 841 студентом, Фоча са 2 427, Бијељина са 2 254 и Пале са 2 131 студентом. Од укупног броја студента у Бањалуци, 11 386 студира на јавним, а 5 365 на приватним високошколским установама.


Највећи универзитетски центар, како смо навели, јесте Универзитет у Бањалуци са 11 455 студената. На другом мјесту је Универзитет у Источном Сарајеву са 7 419, док слиједе Апеирон са 2 880, Универзитет за пословне студије са 966 и Универзитет „Бијељина" са 566 студената.


Највише студената бира бизнис, право и здравство


Ако се погледа шта студенти бирају, на врху нема великих промјена и они у већини случајева бирају факултете везане за области здравства, права и друштвених наука.


Највише студената који су прошле године уписали факултет, њих 6 213, школује се у области здравства и социјалне заштите, док су одмах иза пословање, администрација и право са 4 459 студената. Треће мјесто заузимају друштвене науке, новинарство и информисање са 4 094, а слиједе инжењерство, производња и грађевинарство са 4 003 студента.


Ако посматрамо шта су бирали претходних година као животни позив, можемо видјети да је здравство са 5 322 студента у 2021/2022. порасло на чак 6 213, док је област пословања, администрације и права са 4 337 нарасла на 4 459. Истовремено, број студената у инжењерству, производњи и грађевинарству смањен је са 4 159 на 4 003.


Ко су најмлађи, а ко најстарији студенти?

Највећи број студената који су прошле године уписали факултет има између 19 и 24 године. У тој старосној групи налази се 17 147 студената, што је око 62 одсто укупне студентске популације. Међутим, подаци показују и да године нису препреке за уписивање факултета.


Најмлађих студената, односно оних који имају 18 година или мање, има 96. Најбројнија појединачна старосна група су двадесетогодишњаци којих је у ову академску годину уписано 3 417. Слиједе деветнаестогодишњаци са 3 192 и студенти од 21 године којих има 3 100.


С друге стране, факултет се у Српској не студира искључиво непосредно након средње школе. Тако је у прошлој академској години уписано 177 студената старости од 50 до 54 година, затим 57 у доби од 55 до 59 година, 14 између 60 и 64 године и осам који имају чак 65 или више година.


Студенти од Азије до Јужне Америке


Као што је и очекивано већина студената који су факултет уписали у академској години 2025/2026 има држављанство БиХ и то њих 24 891. Када се ради о страним студентима највише их долази из Србије и то 1 266, затим слиједе студенти из Азије којих има чак 632, а потом слиједе Црна Гора са 414 студената и Хрватска са 78. Да факултети у Републици Српској привлаче студенте из далеких земаља показује да је прошле године студије код нас уписало 38 студената из Африке, троје из Сјеверне Америке и један студент из Јужне Америке.


Занимљиво је да статистика показује и 2 407 студената са пребивалиштем у иностранству, што потврђује да високо образовање у Српској привлачи и значајан број студената који долазе из иностранства.


Ко плаћа студирање?


Највећи број студената, њих 14 269, односно око 52 одсто, студира на самофинансирању. Из буџета се финансира 10 811 студената или око 39,4 одсто, док 2 262 студента имају статус суфинансирања, а 103 студента су ослобођена плаћања.


Још занимљивија је слика када се погледа одакле студентима стварно долази новац. Чак 16 563 студента навело је да их финансира родитељ, старатељ или рођак. Лични приход - плата, уштеђевина, приход од имовине или насљедство - главни је извор финансирања за 9 524 студента.


Само 246 студената навело је стипендију као главни извор финансирања, док се на кредит ослања свега 67 студената.


Високо образовање у Српској похађа и велики број људи који су истовремено и запослени. Према тим подацима, 9 443 студента су запослена, док се 17 030 воде као незапослени.


Ко најчешће завршава факултет?


Када је ријеч о областима образовања, у 2025. години највише дипломаца долази из пословања, администрације и права - 726. На другом мјесту је здравство и социјална заштита са 646, а слиједе друштвене науке, новинарство и информисање са 498, умјетност и хуманистичке науке са 398 и инжењерство, производња и грађевинарство са 380.


Дакле, и међу уписаним студентима и међу дипломцима на самом врху су пословање, право и здравство.


Када се гледају високошколске установе, највише студената је у 2025. години завршило Универзитет у Бањалуци 1 222. На другом мјесту је Универзитет у Источном Сарајеву са 761, а слиједе високе школе са 424, Апеирон са 273, Независни универзитет Бањалука са 234, Универзитет за пословне студије са 177 и Универзитет „Бијељина" са 172 дипломца.


Ни дипломирање није само „посао" младих


Да се упорност, али и вриједно учење исплати показују и подаци о старости дипломаца који су током прошле године завршили факултет.


Највише дипломаца имало је 24 године - њих 467. Ипак, статистика показује да факултет завршавају и много старији, тако смо прошле године имали 60 дипломаца у групи од 50 до 54 године, 14 између 55 и 59, а чак пет између 60 и 64 године. Најмлађи дипломац имао је само 21 годину.