Пише: Огњен Игњић, стручни савјетник за међународне пројекте и сарадњу


Гранични прелаз у Градишци годинама представља једну од главних инфраструктурних тема, како код нас, тако и у регионалним оквирима, а прича је нарочита актуелна у посљедње вријеме.


У оквиру рубрике „Статистика прича" покушаћемо да језиком података, бројева и показатеља допринесемо овој веома важној теми, која директно утиче на живот путника, превозника, привредника, али и становника овог града на сјеверу Републике Српске.


Дакле, како изгледа један просјечан дан на граничном прелазу Градишка?


Саобраћајни колапс у самом центру града и притисак на ужу градску језгру су уобичајена појава. Кулминација услиједи током викенда и за вријеме празника, када неријетко дође и до потпуне парализе промета.


Километарске колоне, сати чекања, агонија за возаче камиона, путнике у путничким аутомобилима, као и за саме становнике овог града, тада постају слика и прилика Градишке, града од 45 339 становника, који се налази на самој граници Европске уније.

Фотографија: Micromreža.com


Како би се то промијенило, а центар града трајно растеретио, изграђени су нови мост и прелаз на Сави, који су изван урбаног језгра и насељеног мјеста. Ипак, изградња новог моста и отварање новог граничног прелаза нису текли жељеном динамиком. Прво су били предмет регионалних односа између БиХ и Хрватске, након чега су постали и вруће питање унутар БиХ.


Коначно, у мају 2026. године је гранични прелаз у Градишци привремено премјештен на локацију новог моста, због дјелимичног оштећења старог моста. Тиме је центар Градишке, макар у привременој форми, сачуван од даљег саобраћајног притиска и гушења.


До новог моста се из правца Републике Српске директно долази ауто-путем, док укључење на ауто-пут у Хрватској слиједи након неколико километара вожње брзом цестом, чија посљедња дионица треба да буде изграђена ускоро. Више улазних и излазних трака, као и сам ауто-пут, стварају услове за неупоредиво бржи и учинковитији проток и људи и робе.

Фотографија: СРНА


Као статистичари, немамо ни право ни намјеру да коментаришемо зашто и како је један инфраструктурни пројекат постао случај регионалне и унутрашње политике. Са друге стране, као статистичари, можемо да понудимо податке и кроз призму бројки и показатеља истакнемо значај одређене појаве и допринесемо њеном додатном, бољем разумијевању. То и јесте улога статистике, да доносиоцима одлука, конкретно у овом случају, омогући да прецизно идентификују уска грла и да планирају инфраструктурна рјешења.


ШТА КАЖУ БРОЈЕВИ?


У току 2025. године кроз онај узани гранични прелаз и пролаз у центру Градишке прошло је више од четири милиона путника (4 143 470), што је готово трећина (31,7%) свих путника на граничним прелазима Републике Српске са Хрватском. Уједно, ова четири милиона представљају 15,4% од готово 27 милиона (26 953 005) путника колико је забиљежено на граничним прелазима Републике Српске са Србијом, Црном Гором и већ поменутом Хрватском.


Ако бисмо рачунали дневни просјек, дошли бисмо до закључка да је у току 24 часа овим мостом преко Саве прелазило 11 352 путника. То је више од читаве популације општине Невесиње, која броји 11 225 становника.


Током претходне године на улазу и излазу из Градишке забиљежено је више од 2,5 милиона (2 569 391) аутомобила, што представља дневни просјек од 7 039 возила. Евидентирано је и 47 158 камиона, што је 129 камиона дневно у просјеку.


Током љетне сезоне, новогодишњих и вјерских празника или викенда када су наши људи из дијаспоре, као и туристи, највише у покрету, Градишка би се претворила у једну велику чекаоницу на отвореном. Хиљаде аутомобила и стотине камиона формирали би километарске колоне кроз градске улице, блокирајући главну саобраћајницу, прилазе и раскрснице.


У таквим условима, не пате само путници и возачи камиона. Смог, издувни гасови и бука значајно нарушавају квалитет живота и Градишчана који живе у непосредној близини. Отежано је, често и угрожено, кретање пјешака, као и рад хитних служби, које су због закрчености улица и путева, често онемогућене да раде свој посао.


У оваквој поставци, нови гранични прелаз и нови мост на Сави код Градишке чине ону суштинску неопходну промјену набоље, која овој регионалној граничној жили куцавици омогућава да изнесе сав терет огромног протока људи и робе. Са обје стране границе. Умјесто узаног прелаза и пролаза у центру града, путницима и привредницима је на располагању модеран, европски прелаз који има капацитет да понуди бројне предности овдашњем становништву, економији, као и читавом региону.


А, стари мост у центру града? Након што се обнови и санира, његова првобитна улога се може драматично промијенити. Некада преоптерећена транзитна тачка и извор прекомјерне буке и загађења, има могућност да добије карактер локалног и путничког граничног прелаза. Центар града би тако повратио мир и безбједност, а живот би за све становнике попримио хуманији карактер.


Тиме и стари и нови мост постају сврсисходни на најбољи могући начин. Мостови томе и служе. Они треба да повезују и олакшавају кретање, баш као што статистика треба све то да испрати.