Пише: Долорес Пеулић


У савременим друштвима високо образовање сматра се једним од кључних покретача укупног напретка друштва јер доприноси образовању стручног кадра у складу са потребама тржишта рада, развоју и унапређењу науке и умјетничког стваралаштва, очувању културног идентитета, те развоју друштва и привреде. Високо образовање је образовање које се стиче након завршене средње школе и омогућава добијање међународно признате дипломе.


Пад броја уписаних студената


Републички завод за статистику континуирано прикупља и објављује податке о уписаним студентима од академске 1996/1997. године. Највећи број уписаних студената на високошколске установе у Републици Српској забиљежен је у академској 2011/2012. години, када је студирало 46,5 хиљада студената. Од тада биљежимо континуиран пад броја уписаних, тако да данас први циклус студија (укључујући и интегрисане студије првог и другог циклуса) у Републици Српској похађа око 24 хиљаде студенaта. У посљедњих 10 година, укупан број уписаних студената мањи је за 13,3 хиљаде, а број бруцоша мањи је за 2,3 хиљаде студената. Смањење броја ученика у основним и средњим школама усљед смањења наталитета, губитак интересовања средњошколаца за студирање, али и већа приступачност и атрактивност студија у иностранству, утицали су на пад броја уписаних студената на високошколске установе у Републици Српској.

Скоро 5,4 хиљадe студентица више


Након завршене средње школе ученице се више одлучују за наставак школовања у односу на ученике. Док је у средњем образовању полна структура изједначена, на првом циклусу студија високог образовања повећано је учешће жена. То потврђује и индекс родног паритета који мјери однос броја жена и мушкараца код бруто стопе уписа, и који у високом образовању износи 1,72 у корист жена. У академској 2024/2025. години највећи број жена, 28,5%, одлучио се за стицање знања у области Здравство и социјална заштита.

Просјечна старост студената 24,5 године


Приступ високом образовању имају сва лица која су завршила четворогодишњу средњу школу у Републици Српској и БиХ, као и лица која су завршила одговарајућу школу у иностранству. У академској 2024/2025. години већина студената, 87,3%, млађа је од 30 година. Просјечна старост студената мушког пола је 24,8 година, док је код женског пола нешто нижа, 24,3 године. Да високо образовање омогућава континуирано учење и усавршавање за различите старосне групе, показује и 13 студената старијих од 60 година. Највећи број студената слави рођендан у јулу, августу или септембру.

Раст броја страних студената


Студирање на високошколским установама у Републици Српској привлачи све већи број страних држављана, чему је допринијело и увођење студијских програма на енглеском језику. У посљедњих 10 година, број страних студената повећан је за 3,7%, тако да они данас чине 9,6% укупне студентске популације. Међу студентима који долазе изван Босне и Херцеговине, најбројнији су они из Србије, Индије, Црне Горе и Хрватске, али је примјетно и присуство студената из Турске, Италије, Бангладеша, Њемачке, Русије, Словеније, Велике Британије, Грчке, Египта, Сирије, Азербејџана и других земаља.

Највише дипломираних забиљежено 2011.


Републички завод за статистику прикупља и објављује податке о студентима који су завршили студије од 1998. године. До данас, на високошколским установама у Републици Српској знање и звање стекла су 111 702 студента. Највећи број дипломираних забиљежен је 2011. године када је дипломирало 7 855 студената. Током 2025. године студије је успјешно завршило 2 975 студената, од чега су 63,2% жене. Највећи број студената завршио је студије на факултетима (њих 2 420), док су 424 студента дипломирала на високим школама. Академију умјетности завршило је 120 студената, а теолошке факултете 11 студената. Пословање, администрација и право, Здравство и социјална заштита те Друштвене науке, новинарство и информације су области образовања у којима је дипломирао највећи број студената. Просјечна старост студента приликом завршетка првог циклуса студија (укључујући и интегрисане студије првог и другог циклуса) је 28,6 година.


Високообразовано 14,4% становништва


Према подацима Анкете о радној снази, у Републици Српској у 2024. години, 14,4% становништва старости од 25 до 74 године има највише завршено више или високо образовање (укључујући магистериј и докторат). Према подацима Евростата, највeће учешће високообразованог становништва имају Ирска (52,8%), Луксембург (51,4%), Шведска (47,8%), Кипар (47,5%) и Норвешка (47,4%), док је просјек за Европску унију 33,5%. Што се тиче земаља у окружењу, највећи удио високообразованог становништва има Словенија (31,5%), затим слиједе Хрватска (28,1%), Србија (26,3%) и Сјеверна Македонија (23,3%).

Високо образовање представља један од кључних фактора развоја сваког друштва. Образовани људи посједују знања и вјештине које су потребне савременом друштву и тржишту рада. У Републици Српској, упркос континуираном паду броја студената, високо образовање и даље игра кључну улогу у развоју друштва. Стављањем акцента на квалитет студијских програма и подстицање интересовања младих за студирање, Република Српска може обезбиједити високообразовану и стручну радну снагу која ће бити носилац економског и друштвеног напретка у будућности.



Напомена: Ова анализа објављена је у четвртом издању статистичког магазина „Показатељ"