Данас је 1. април, Свјетски дан шале. Људи данас праве ситне смицалице, шале се на туђи рачун, објављују симпатичне, често и лажне новости. Међутим, да ли се то ради само данас или вриједи и за остале дане у години?


Повјерење у истинитост и тачност информација и садржаја на интернету постало је један од највећих изазова дигиталног доба. Интернет је преплављен сумњивим, полутачним, често и лажним садржајем који кориснике може да доведе у заблуду. Креатори таквог садржаја настоје да изазову јаке емоције попут страха или одушевљења који могу да надјачају рационално поимање одређене теме. Портали се ослањају на наслове који често немају везе са темом у тексту, како би привољели кориснике на „клик" и отварање вијести, чиме се економски интерес ставља испред етике информисања.


Република Српска није изузетак од те глобалне приче. У склопу истраживања о употреби информационо-комуникационих технологија, Завод прикупља различите сетове података, од којих се неки управо односе на ову тему.


Истраживање спроведено 2025. године открило је да је 44,4% корисника интернета провјерило истинитост информација или садржаја на интернет вијестима или друштвеним медијима.


На питање „На који начин сте провјерили истиност садржаја или информација који сте пронашли на интернету"?, добили смо сљедеће одговоре:


- Провјером извора информација или тражењем других извора информација на интернету (нпр. осталих интернет сајтова, wikipedia и сл.) 90,7%;

- Праћењем или учешћем у дискусији на интернету у вези са том информацијом, 23,7%;

- Дискусијом уживо са другим особама о тој информацији или кориштењем других извора информација изван интернета, 35,4%.


Ови подаци нам говоре да 44,4% корисника интернета у Републици Српској изражава скептицизам и неповјерење у садржај на интернету, због чега на различите начине провјеравају истинитост тог садржаја. Са друге стране, подаци нам говоре и да 55,6% корисника интернета садржај конзумира пасивно, без провјеравања, што оставља велики простор за ширење садржаја који је дезинформишући или који је лажан.


Приликом тражења информација на интернету, обавезно провјерите извор, аутора и временски период на који се та информација односи. Завод приликом прикупљања, обраде и објаве података користи различите међународне методологије, Кодекс праксе европске статистике и Основна начела званичне статистике која је усвојила Генерална скупштина Уједињених нација. То осигурава да се наши подаци производе према начелима тачности и поузданости, усклађености и упоредивости, повјерљивости, правовремености, професионалне независности и других начела.