Мај је мјесец наглог буђења природе, а самим тим и активности пчела на сјеверној хемисфери, док је на јужној хемисфери вријеме јесени, када се сакупљају пчелињи производи и почиње сезона коришћења меда и производа од меда.


Државе чланице Ујединјених нација једногласно су, 20. децембра 2017. године, прихватиле приједлог да се 20. мај обиљежава као Свјетски дан пчела. Дан је намијењен подизању свијести о значају пчела за опстанак човјека на планети Земљи.


У прилог томе говори чињеница, да заједно са другим дивљим опрашивачима, пчеле играју главну улогу у одржавању биодиверзитета, обезбјеђујући опстанак и репродукцију многих биљака, подржавајући регенерацију шума и побољшавајући квантитет и квалитет пољопривредне производње.


Наиме, према процјенама стручњака, пчеле као најзначајнији природни опрашивачи утичу на 35% свјетске биљне производње, повећавајући производњу 87 водећих прехрамбених усјева широм свјета. Три од четири усјева у свијету, који производе плодове као храну за људску употребу, зависе барем дјелимично од природних опрашивача. Осим тога, пчеле производе мед, восак, прополис, полен и матичну млијеч.


Пчеларство у Републици Српској има дугу и богату традицију а настало је из животних потреба и друштвених прилика које су у прошлости владале.


Према статистичким подацима у Републици Српској данас егзистира око 5 800 пчелара који су углавном организовани у бројна удружења. Највећи број пчелара Републике Српске, или чак 80% њих, посједује до 30 кошница, што указује на чињеницу да се мало пчелара одлучује да им пчеларство буде једини извор зараде, па је знатно више пчелара хобиста и полупрофесионалних пчелара у односу на професионалне пчеларе. Мањи број пчелара, или свега 7% од укупног броја, располаже са више од 60 кошница, што их сврстава у категорију професионалаца. Из расположивих података такође је видљиво да на терену има највише стационираних пчелињака, што се донекле доводи у везу са старосном структуром и сталним запослењем пчелара.


Према посљедњим расположивим статистичким показатељима, пчелари су крајем 2021. године располагали са укупно 135 000 пчелињих друштава, што је за 19,2% мање друштава у односу на исти период претходне године. У просјеку, у посматраној години сваки пчелар је располагао са по 23 кошнице, што је више у односу на већину европских држава.


Пчелари Републике Српске су током 2021. године произвели 621 t меда или свега 4,6 kg по кошници, што представља рекордно ниску производњу. Остварена производња је за 33,8% мања у односу на 2020. годину или за чак 51,3% мања у односу на десетогодишњи просјек (2011-2020). Посматрајући овај десетогодишњи просјек, уочљива је рекордна производња меда 2015. године (1 875 t или 12,8 kg меда по кошници).


Просјечна малопродајна цијена килограма меда у 2021. години била је 18 КМ, што је за скоро 20% више него претходне године када је килограм меда у просјеку коштао 15 КМ.


Према подацима Републичког завода за статистику, током 2021. године, Српска је извезла укупно 4 t меда што је повећање од чак 667% у односу на количине извезене током претходне године. Истовремено је увезено 11 t меда што је смањење за 29% у односу на претходну годину.


Становништво Републике Српске у просјеку годишње конзумира нешто више од 0,6 kg меда по особи. Потрошња меда није се много промијенила у посљедњих 15 година и скоро у потпуности је покривена домаћом производњом.