Рођени и умрли у Републици Српској, 2013.

 

 

 

 

 

 

Смањен број живорођених

 

Укупан број живорођене дjеце у Републици Српској у 2013. години био је 9 510, од тога 4 907 дјечака и 4 603 дјевојчица. У периоду 2000-2013. године, Република Српска биљежи смањење броја живорођене дјеце. У истом периоду Република Српска je у просјеку сваке године имала 334 мање живорођене дјеце. У односу на 2012. годину,  број живорођене дјеце у 2013. години био је за 468 мањи.

 

Жене одгађају рађање

 

Просјечна старост мајке при рођењу првог дјетета у Републици Српској била је 26,7 године, односно 0,3 година већа него у 2012. години. Подаци нам указују да жене одлажу рађање дјеце и да се старосна граница приликом рађања дјеце повећава.

Укупна просјечна старост мајке при рођењу дјетета у ЕУ-27, према посљедњем расположивом податку Еуростата (2011. године) била је 30,0, док је у Републици Српској просјечна старост у 2013. години била 28,5 година.


<Од укупног броја живорођене дјеце, око 83% се роди у старости мајке од 20-34 године. Ред рођења дјетета задржао се на приближно сличном нивоу као што је био у 2012. години. Око 46% мајки које су рађале у 2013. години родиле су прво дијете, друго дијете око 37% мајки, а треће и више дјеце око 16% мајки.  Око двије трећине мајки које рађају прво дијете, рађају у старосној групи 20-29, око 69.3% рађања другог дјетета је у старосној групи 25-34, а око 87,8% мајки треће дијете рађају у старосној групи 25-39.

 

Број живорођене ванбрачне дјеце на приближном нивоу као и у претходној години

 

У Републици Српској учешће живорођене ванбрачне дјеце у укупном броју живорођених незнатно је повећано у односу на претходну годину, и износи укупно 17.6%. Од укупног броја живорођене ванбрачне дјеце, око 70,7% њихових родитеља живи заједно.

 

Мањи број мртворођене дјеце

 

Укупан број мртворођене дјеце задржао се на приближно истом нивоу као и претходне године. Највећа вриједност стопе мртворођених од 5,6‰  забиљежена је у 2001. години, а у 2011. години је пала на 3‰. У 2013. години стопа мтрворођених је износила 3,9‰.

 

Број умрлих у порасту

 

У 2013. години у Републици Српској је умрло 13 978 лица, од тога 7 237 мушкараца и 6 741 жена. У поређењу са 2012. годином у Републици Српској је умрло 182 лицa више. Највише умрлих је било у периоду децембар-фебруар око 27.2%, а најмањи број умрлих је био у јулу-септембру око 21.8%.

 

Мушкарци данас живе 6 година краће од жена

 

Просјечна старост приликом умирања за мушкарце у 2013. години била је 70,1 година, а за жене 76,0 година. Од 1998. године просјечна старост приликом умирања  за жене и мушкарце порасла је за 5,2 година. У односу на 2012. годину, просјечна старост приликом умирања за жене и мушкарце остала је на приближно истом нивоу. Од укупног броја умрлих свако четврто лице умре испод 65 година старости.

 

33 умрла дјетета до једне године старости

 

Четворо  одојчади  мање је умрло у односу на претходну годину, а у 2013. години умрло је 21 дјечака и 12 дјевојчица. Око 63,6% умре у првих 10 дана послије рођења. У 2013. години стопа умрле одојчади била је 3,5‰. Према посљедњем расположивом податку Еуростата (2011. године) стопа умрле одојчади у ЕУ-27 била је 3,9‰. Стопа умрле одојчади у Републици Српској за 2013. годину била је у оквиру просјека  ЕУ-27.

 

Болести крвотока водећи узроци смрти

 

Водећи узрок смрти у Републици Српској биле су болести крвотока. Од укупног броја умрлих око 47,8% умре од поменутих болести. Жене умиру од болести крвотока за 4,02% више од мушкараца. Сљедећи водећи узрок смрти су тумори, и у Републици Српској од тумора је умрло укупно око 22,1%. Мушкарци умиру од тумора за 4,05% више од жена.

 

Насилне смрти

 

У Републици Српској у односу на претходну годину дошло је до смањења броја насилних смрти око 6%. Највеће промјене су забиљежене код самоубистава, чији број је смањен  у односу на 2012. годину за 16,3%, несрећни случајеви биљеже пад за 2,1%, док су се убиства повећала за 11,1%. У укупном броју насилних смрти мушкарци учествују са око 74,9%. Око 82% самоубистава се десило у старости већој од 45 година.

 

Природни прираштај

 

Од 2002. године природни прираштај Републике Српске је негативан, а највећа вриједност  забиљежена је у 2013. години, - 3,0‰. Континуитет пада природног прираштаја указује на све већи број умрлих, а мањи број живорођених. У односу на 2012. годину стопа природног прираштаја је смањена за 0,3‰.

 

 

/   /