Пише: Огњен Игњић, стручни савјетник за међународне пројекте и сарадњу


Колико далеко смо спремни ићи да бисмо се остварили у улози родитеља? Да ли постоји препрека која може да нас заустави на том путу? И, можда најважније питање, колико дуго треба да будемо стрпљиви, како бисмо остварили свој сан? Да родитељство не познаје године и да никада, заиста, није касно, свједоче нам и храбри и дивни примјери мајки које су у овој улози први пут оствариле у четрдесетим, па чак и у педесетим годинама свог живота.


У новом издању рубрике „Статистика прича" фокус ћемо усмјерити управо на ову, све чешћу, појаву у Републици Српској. Поред тога, десетогодишње унакрсно поређење статистичких показатеља, показује колико су се ствари у Републици Српској промијениле, или боље речено помјериле, када је у питању мајчинство.

Фотографија: pixabay.com


Просјечна старост мајке при рођењу првог дјетета у Републици Српској у 2025. години износила је 28,3 године, односно 0,1 годину више него у 2024. години. Просјечна старост мајке при рођењу првог дјетета у 2016. години била је 26,9 годинa, што значи да је за само једну деценију старост мајке приликом рођења првог дијетета порасла за 1,4 године. Вишегодишњи подаци нам указују да родитељи одлажу рађање дјеце и да се просјечна старост мајки приликом рађања из године у годину повећава.

У 2025. години у породилиштима широм Републике Српске на свијет је дошло 8 825 живорођене дјеце, од чега је 3 876 прворођених беба. У највећем броју случајева, жене које су први пут постале мајке припадају старосној групи од 25 до 29 година, након чега слиједи старосна група од 30 до 34 године. У 93,4% случајева, жене које су први пут постале мајке током 2025. године, биле су у својим двадесетим или тридесетим годинама живота. Ипак, подаци нам говоре и да је све више примјера у којима се то дешава у четрдесетим, па чак и у педесетим годинама.


Тако је у току 2025. године забиљежено да је 108 жена у старосној групи 40 до 44 године први пут постало мајка, потом 15 жена из старосне групе 45 до 49 година, те три жене из старосне групе 50 до 54 године.


То је велика промјена у односу на 2016. годину, када је 55 жена у старосној групи 40 до 44 године први пут постало мајка, те шест жена из старосне групе 45 до 49 година. Случајеви мајчинства у 50-им година тада нису забиљежени, било да је ријеч о прворођеном, другорођеном дјетету, или неком од сљедећих по реду рађања.

Збирно посматрано, у 2025. години, у Републици Српској 126 жена старости 40 или више година први пут је постало мајка, док је 2016. године забиљежена 61 таква појава. Проста рачуница нам открива да је у току само једне деценије више него удвостручен број жена које су прво дијете родиле након 40. године.


Поставља се питање, каква прича се крије иза ових показатеља, ако узмемо у обзир да је у току 2025. године удио проворођене дјеце коју су родиле мајке старости 40 и више година био 3,3%, а 2016. тек 1,4%?


Одговор сасвим сигурно није једноставан, нити једнообразан. Иза сваке ове приче стоји невиђена и храброст и одважност. Стоји, такође, и сплет различитих фактора и околности личне, социјалне, психолошке или медицинске природе. Оне природе и оних околности које само живот зна да испише. Дуготрајна медицинска борба за потомство, каснији проналазак сродне душе или потреба да се жена најприје професионално оствари, неки су од главних разлога ове појаве.


Ратови 1990-их и транзиција која је услиједила, у мањем или већем обиму су утицали на сваког становника Републике Српске и региона. Одгађање рађања често није било само резултат личне жеље за професионалним усавршавањем и напредовањем. Није то нужно ни промјена животног стила, по узору на Западу, већ најчешће одраз дубоке потребе за сигурношћу. У годинама које су услиједиле, требало је најприје да се обезбиједе посао, стамбени простор и елементарни услови и стабилност. То је у одређеним случајевима директно утицало на помјерање границе за формирање породице ка касним тридесетим, четрдесетим, па чак и педесетим годинама.

Статистика нам егзактно показује да се граница рађања из године у годину помјера навише, али нам индиректно говори и да су границе старости редефинисане.


Данашње и жене и мушкарци су често у много бољој форми у поређењу са генерацијом својих предака. Бољи квалитет живота, исхрана, медицинске услуге и физичка активност чине да су родитељи данас и у петој и у шестој деценији витални и способни да испрате захтјеве који се тичу одрастања дјетета.


Иако мајчинство у 50-им годинама нема значајан утицај на демографску слику у Републици Српској, оно је индивидуално посматрано непроцјењиво, а медицински гледано запањујуће. Непроцјењиво и запањујуће зато што представља симбол личне борбе и побједе и истински доказ да никада, заиста, није касно.