Пише: Маја Јеличић, стручни савјетник за статистичке анализе, пројекте и развој

У јуну 2026. године настављен је тренд успоравања инфлације. Годишња стопа инфлације износила је 4,5%, што представља смањење у односу на 5,7% у мају и 6,8% у априлу. Истовремено, на мјесечном нивоу забиљежен је пад потрошачких цијена од 1,1%, односно други узастопни мјесечни пад цијена. Просјечна инфлација у првих шест мјесеци ове године износила је 4,8%. 

Посебно је важно истаћи да су цијене хране и безалкохолних пића у мају и јуну забиљежиле негативну годишњу стопу раста, што је први пут од фебруара 2021. године. Након више од пет година континуираног годишњег раста цијена овог одјељка, забиљежен је њихов пад.

Управо је то један од кључних разлога због којег укупна инфлација посљедња два мјесеца успорава.

Зашто инфлација успорава?

Највећи позитиван допринос годишњој инфлацији и даље имају превоз, са доприносом од 2,25 процентних поена, затим становање, вода и енергенти са 1,68 процентних поена, те здравство са 0,43 процентна поена.

С друге стране, храна и безалкохолна пића имају негативан допринос од -0,46 процентних поена, што значи да су управо цијене овог одјељка највише допринијеле успоравању укупне инфлације.

На нивоу појединачних група производа и услуга, највећи допринос расту инфлације у јуну дале су болничке услуге и електрична енергија, што потврђује да су инфлаторни притисци и даље најизраженији код појединих административно регулисаних и енергетских компоненти потрошње.

Тренд на графикону десно јасно показује да је годишњи раст цијена хране и безалкохолних пића током 2025. године достизао двоцифрене стопе, након чега је током 2026. године услиједило континуирано успоравање, које је у мају и јуну прешло у негативну зону.

Можемо закључити да се инфлаторни притисци постепено смањују. Иако поједини одјељци, прије свега превоз те становање и енергенти, и даље остварују значајан позитиван допринос расту цијена, пад цијена хране и безалкохолних пића постао је кључни фактор који је довео до успоравања укупне инфлације и што представља најважнију промјену у структури инфлације у Републици Српској. Посматрано у регионалном контексту, Република Српска и даље биљежи релативно високу стопу инфлације, при чему је у јуну 2026. године једино Хрватска имала вишу годишњу стопу раста потрошачких цијена.