Током 1980-их, Уједињене нације су почеле да усмјеравају пажњу на питања у вези са породицом. На основу препорука Економског и социјалног савјета,  Комисија за друштвени развој је 1983. године у својој резолуцији о улози породице у процесу развоја, затражила од генералног секретара Уједињених нација да се повећа свијест међу доносиоцима одлука и јавности о проблемима и потребама породице, као и о ефикасним начинима остваривања тих потреба.

У својој резолуцији од 29. маја 1985. године, Економски и социјални савјет је позвао Генералну скупштину Уједињених нација да размотри могућност укључивања, у привремени дневни ред своје четрдесет прве сједнице, тачке под називом „Породице у процесу развоја".

Генерална скупштина Уједињених нација је 1993. године одлучила да се 15. мај сваке године обиљежава као Међународни дан породице. Овај дан пружа прилику да се унаприједи свијест о питањима која се односе на породицу и да се повећа знање о друштвеним, економским и демографским процесима који утичу на породицу. Овај дан се обиљежава са двоструким циљем:

1. да се подигне свијест о значају породице и

2. свијест о различитим аспектима који негативно утичу на породицу.

Тема овогодишњег Међународног дана породице „Породично орјентисане политике за одрживи развој", наглашава везу између породице и циљева одрживог развоја.

Иако свих 17 Циљева одрживог развоја из Програма Уједињених нација за одрживи развој до 2030. године индиректно или директно утичу на породицу, одређени циљеви су суштински повезани са квалитетом породичног живота у Републици Српској.

 Циљ 1. Свијет без сиромаштва - Сиромаштво је један од највећих фактора који утичу на стабилност и функционисање породице. У Републици Српској, релативнa линија сиромаштва омогућује поређење стандарда једне категорије становништва са другима у истом друштву. Релативна линија сиромаштва за 2021/2022. годину, израчуната је на основу 60% медијане мјесечних издатака за потрошњу и износила је 528,65 КМ мјесечно по прилагођеном члану домаћинства. Домаћинства која имају мјесечне издатке за потрошњу испод ове линије сматрају се сиромашним. Према посљедњим расположивим подацима за 2021/2022. годину, 12,3% домаћинстава спада у категорију сиромашних домаћинстава. Разлика је уочљива у погледу типа насеља. Наиме, 9,1% домаћинстава у градским насељима се сматра сиромашнима, док у осталим насељима тај проценат износи 14,6%.

 Циљ 3. Здравље и благостање - Породично здравље је уско повезано са доступношћу и квалитетом здравствених услуга. Република Српска има функционалан систем примарне здравствене заштите, док су проблеми доступности примарне здравствене заштите становништву, уочљиви у подручјима која се налазе изван централних градских зона. У општинама Вукосавље, Доњи Жабар, Источни Мостар, Купрес, Осмаци и Пелагићево, а које спадају у категорију неразвијених и изразито неразвијених јединица локалне самоуправе, у 2023. години у области јавног здравства и здравствене заштите становништва, није био запослен ни један здравствени радник са високом стручном спремом.

 Циљ 4. Квалитетно образовање - Квалитетно образовање за породице представља не само инвестицију у будућност дјеце, већ и средство превазилажења сиромаштва, родне и социјалне неједнакости, као и пут ка бољем квалитету живота. Предшколско образовање има кључну улогу у развоју когнитивних, социјалних и емоционалних вјештина код дјеце. За породице, оно представља подршку у усклађивању пословног и породичног живота, те обезбјеђује подстицајно окружење за рани развој. У радној 2024/2025. години, 15 општина у Републици Српској није имало регистровану предшколску установу, а самим тим ни уписане дјеце у предшколске установе.

 Циљ 8. Достојанствен рад и економски раст - Достојанствен рад не подразумијева само формално запослење, већ рад који обезбјеђује довољне приходе за достојанствен живот, социјалну сигурност и једнаке могућности за све чланове друштва. У том контексту, запосленост и незапосленост нису само економске категорије - оне су и показатељи социјалне стабилности, демографских трендова и квалитета живота породица.

Према посљедњим расположивим подацима за 2024. годину, стопа запослености односно удио запослених лица у радно способном становништву, износила је 44%. Стопа запослености мушког становништва износила је 54,6% а женског становништва 34%.

С друге стране, стопа незапослености која представља удио незапослених лица у активном становништву, у 2024. години је износила 8,8%. За мушко становништво, та стопа је износила 7% а за женско становништво 11,4%.