Најчешће постављена питања

 

1. Шта је Републички завод за статистику?

 

Републички завод за статистику је надлежни орган за послове статистике у Републици Српској (члан 4. Закона о статистици Републике Српске) и републичка управна организација, у саставу Министарства финансија Републике Српске.

 

 

2. Шта је систем званичне статистике?

 

Систем званичне статистике је скуп одређених статистичких истраживања и других статистичких активности реализованих од стране законом дефинисаних овлашћених произвођача званичне статистке, заснованих на сталним изворима података уз примјену одговарајуће методологије.

 

 

3. Ко су овлашћени произвођачи статистике у Републици Српској?

 

Поред Републичког завода за статистику, као надлежног органа за послове статистике у Републици Српској, у оквиру послова из свог дјелокруга производњу статистике у Републици Српској, такође, организују и врше и други овлашћени произвођачи статистике, у складу са Законом о статистици Републике Српске и Статистичким програмом Републике Српске:

 

- Министарство финансија,
- Министарство унутрашњих послова,
- Министарство правде,
- Министарство  рада и борачко-инвалидске заштите,
- Фонд здравственог осигурања,
- Институт за  јавно здравство,
- Агенција за банкарство,
- Фонд пензијског и инвалидског осигурања,
- Републички хидро-метеоролошки завод.

 

  

4. Ко чини статистички систем у БиХ?

 

У БиХ постоје три статистичке институције. Према Закону о статистици БиХ, за ниво БиХ одговорна је Агенција за статистику БиХ, а за ниво ентитета Републички завод за статистику Републике Српске и Федерални завод за статистику ФБиХ. Централна Банка БиХ је одговорна за монетарне статистике, билансе плаћања и друге финансијске статистике БиХ.

 

 

5. Ко чини Европски статистички систем?

 

Европски статистички систем (ЕСС) представља партнерство између Статистичке канцеларије Европске уније (Евростата) и националних статистичких институција и других националних органа, одговорних у свакој од држава чланица ЕУ за развој, производњу и дисеминацију европске статистике. Ово партнерство укључује и државе чланице Европског економског простора (EEA) и Европског удружења слободне трговине (EFTA).

 

 

6. Како се производе статистички подаци?

 

Производња статистике укључује све активности у складу с општим моделом статистичког пословног процеса који обухвата осам главних фаза: спецификација потреба, дизајнирање, израда, прикупљање, обрада, анализа, дисеминација и евалуација података.

 

 

7. Шта је статистичка повјерљивост?

 

Сви прикупљени подаци користе се искључиво у статистичке сврхе. Пиликом обављања свих статистичких активности Завод дјелује у складу са Законом о статистици Републике Српске и Законом о заштити личних података.

 

Статистички подаци се не смију достављати корисницима уколико садрже или откривају повјерљиве податке. Повјерљиви подаци су подаци који се користе за производњу статистике из којих се посредно или непосредно могу идентификовати појединачне извјештајне јединице. Повјерљивим подацима се сматрају подаци за извјештајну јединицу или групу која се састоји од најмање три извјештајне јединице, гдје удио једне јединице у групи прелази 85%.

 

 

8. Шта је дисеминација статистичких података?

 

Дисеминација је активност коју предузимају овлашћени произвођачи званичне статистике како би представили резултате званичне статистике, учинили их доступним корисницима и обезбиједили им информације о методама и изворима који представљају основ званичних статистичких резултата.

 

Резултати статистичких истраживања објављују се као пројекције, процјене, претходни и коначни подаци. Статистички резултати се дисеминирају у штампаном (билтени, комплексна издања) и електронском облику (електронске публикације и онлајн база података). Сви корисници имају једнак и истовремен приступ статистичким подацима.

 

 

9. Како могу да приступим статистичким подацима?

 

Све статистичке публикације које производи Завод доступне су, у електронском облику, свим корисницима и могу се преузети са веб презентације Завода (у pdf, docx, xlsx формату), без накнаде. Детаљне информације о томе гдје можете да пронађете и како да преузмете статистичке податке налазе се у Водичу за кориснике.

 

За све податке које не можете да пронађете у публикацијама или онлајн бази података, можете да нам упутите упит или захтјев за подацима:

- путем поште, на адресу Републички завод за статистику Републике Српске,  Вељка Млађеновића 12д, 78 000 Бања Лука, Република Српска, БиХ;

- путем електронске поште, на адресу stat@rzs.rs.ba;

- путем телефона, на број +387 51 332 700 или факса, на број +387 51 332 750.

 

 

10. Како могу да сазнам када ће неки подаци да буду објављени?

 

Статистички подаци објављују се према унапријед утврђеном датуму у Календару публиковања. Календар публиковања ажурира се у јануару сваке године и садржи датуме објављивања свих публикација у току текуће године, називе публикација и референтни период на који се подаци односе. О свим одступањима од унапријед утврђеног датума објављивања, као и о исправкама у публикацијама, корисници се унапријед обавјештавају, а промјене се објављују у Календару.

 

 

11. Да ли се подаци објављују у неко одређено вријеме?

 

Дневно вријеме објављивања на веб-сајту за сва издања Републичког завода за статистику је 11 часова.

 

 

12. Како могу да користим статистичке податке?

 

Статистички подаци могу се слободно преузимати с веб-сајта Завода. Приликом коришћења података обавезно је навођење њиховог извора.

 

 

13.  Гдје могу да пронађем дефиниције статистичких појмова?

 

Статистичке појмове и дефиниције  можете да пронађете у бази појмова и дефинција на веб страници Завода. База садржи детаљне описе најважнијих статистичких појмова и дефиниција, разврстане према статистичким областима и азбуци/абецеди.

 

Најважније дефиниције могу се пронаћи и у методолошким документима, као и у оквиру кратких методолошких објашњења датих у саопштењима, тематским билтенима и комплексним публикацијама.

 

 

14.  Гдје могу да пронађем методолошка објашњења за објављену статистику?

 

Уз статистичке резултате коју објављује Републички завод за статистику, редовно се на веб страници Завода објављују и ажурирају и методолошки документи и референтни метаподаци који садрже детаљна методолошка објашњења о одређеном истраживању (од правног основа за провођење истраживања до коришћених класификација и поступака компилације показатеља).

 

Кратка методолошка објашњења објављују се и уз саме табеле с подацима, у оквиру саопштења, тематских билтена и комплексних публикација.

 

 

15. Шта је референтни период?

 

Референтни период или период посматрања је период за који се прикупљају или израчунавају статистички резултати и на који се статистички подаци односе. Референтни период може да буде једна или више година, полугодиште, тромјесечје, мјесец или седмица. Поједини подаци, најчешће популационе варијабле, односе се на одређени тренутак, то је такозвана референтна временска тачка (нпр. становништво на дан 31.03.2020).

 

Референтни период није исто што и вријеме објављивања статистичких података. Вријеме објављивања или година издања статистичких резултата може бити знатно касније од референтног периода за који су подаци прикупљени.

 

 

16. Шта је базни период?

 

Базни период је временски период или тачка у времену која служи као референца за израчунавање финансијских и економских података и користи се као основа индексног броја или другог односа. Вриједност базног периода се у сврху поређења обично поставља на 1 или 100 и тада су сви остали периоди који се пореде или већи или мањи од базне (референтне) вриједности. Нпр, узећемо да је базни период 2010. година и да је иницијална вриједност индекса 100. Ако  у 2019. години индекс износи 150, то значи да је вриједност индекса 50% већа у 2019. него у 2010. години.

 

 

17. Шта су базни, а шта ланчани индекси?

 

Базни индекси представљају промјену вриједности неке појаве (нпр. цијена) у текућем периоду (нпр. мјесецу) у односу на вриједност појаве у базном периоду (нпр. 2015 = 100).

 

Ланчани индекси представљају промјене вриједности појаве (нпр. броја запослених) у текућем периоду (нпр. мјесецу) у односу на вриједност појаве у претходном периоду (нпр. претходном мјесецу, м/м-1).

 

 

18. Шта је сезонско прилагођавање или десезонирање серија података?

 

Сезонско прилагођавање (или прилагођавање сезонских промjена, десезонирање) је статистичка метода за уклањање ефеката понављајућих сезонских утицаја у прошлости из економских временских серија, чиме се јасније приказују несезонски трендови. Другим ријечима, из серија су уклоњени ефекти сезона (годишњих доба).

 

Ниво и смjер сезонских ефеката зависе од фактора као што је економска активност (нпр. промет у туризму се обично повећава током сезоне годишњих одмора, док се индекс индустријске производње током љета слабије развија). Сезонски ефекти варирају између економија, земаља и између показатеља.

 

 

19. Шта је календарско прилагођавање серија података?

 

Календарско прилагођавање је статистичка метода за уклањање ефекта календара из економске временске серије. Утицај календара је промјена узрокована промјенљивим бројем одређених дана у недјељи или празника у различитим мјесецима или другим временским периодима (тромесечја, године). Календарско прилагођавање углавном се користи за израчунавање краткорочних статистика (СТС), за претварање оригиналних (неприлагођених) вриједности или индекса у њихов календарски прилагођени еквивалент. 

 

Утицај календара може да зависи од времена одређених државних празника, могућег преклапања одређених државних празника и нерадних дана (1. мај може пасти у недјељу), појаве преступне године и сл.

 

Календарско прилагођавање према броју радних дана је дио календарског прилагођавања који се фокусира на промјенљиви број радних дана (понедељак - петак) у различитим мјесецима и њихов утицај на статистичке показатеље (нпр. индустријска производња, производња у грађевинарству) за ове мјесеце.