Поштовани господине Вигемарк,


Изузетно цијенећи високе позиције шефа делегације и специјалног представника Европске уније у БиХ и цијенећи Вас лично, посебно Вашу транспарентност и отвореност са којом изражавате званичне ставове, желимо да Вам се обратимо отвореним писмом, јер сматрамо да и медији, а и уопште јавност у БиХ треба да буду упознати са ставовима Републичког завода за статистику Републике Српске, као једног од носилаца активности, пописа који се спровео у БиХ и Републици Српској. Сматрамо да су Ваши ставови у вези са пописом објективни. Дана 01.07.2016. године након објаве резултата пописа од стране Агенције за статистику БиХ већина медија је пренијела Вашу изјаву „да треба бити опрезан са формулацијама, да су ти резултатати у складу са међународним стандардима, јер то тек треба утврдити, те да ће коначна оцјена Међународне мониторинг мисије обухватити све активности за дистрибуцију коначних резултата". Изузетно је важан Ваш став изречен том приликом, кога такође поздрављамо, у којем истичете да ће Међународна мониторинг мисија оцијенити квалитет пописа становништва након детаљне анализе, те да ће оцјењивање фазе обраде и дистрибуције података бити урађено тек на јесен. У Вашој изјави медијима од 13.07.2016. године такође, сте прецизирали да се резултати евалуације очекују крајем септембра или у октобру. Истакли сте да су подаци пописа неспорни, али да је спорна обрада података, односно питање методлогије у смислу статуса резидентата и нерезидената.

Као што Вам је познато, до сада Вам се нисмо директно обраћали, међутим, имамо директан, хитан и конкретан повод да најприје Ви, а тако и јавност, сазна на вријеме како се на изузетно необјашњив начин припрема терен да би се верификовали као фер и непристрасни резултати пописа које је објавила Агенција за статистику БиХ, иако је очигледно да за то не постоје ни најосновнији услови. Ријеч је о постпописној анкети.

Наиме, у члану 6. Закона о попису БиХ, је дефинисано да ће се спровести постпописна анкета/контролни попис на репрезентативном узорку пописних кругова ради оцјењивања обухвата и квалитета података прикупљених пописом, а oсновна сврха постпописне анкете је квантификовање грешака обухвата Пописа користећи стопу више пописаних лица и стопу мање пописаних лица. Ти индикатори су од великог значаја за кориснике података пописа, јер дају конкретну мјеру квалитета података пописа.


Поновним пописивањем лица на репрезентативном узорку пописних кругова, на терену није пронађено 11% лица која су пописана у главном попису. Важно је нагласити да је први дан пописивања у постпописној анкети био само 17 дана након завршетка пописивања у главном Попису, што даје додатну тежину индикаторима обухвата и указује на манипулације на терену током главног пописа.

Узимајући у обзир прелиминарне анализе Радне групе за постпописну анкету, евидентно је да постоји велика вјероватноћа да је стопа више пописаних лица веома висока у поређењу са сличним индикаторима квалитета обухвата у региону, и у складу с тиме сматрамо веома важним улагање максималног напора да се на што коректнији начин изврши оцјена поменутог параметра.

У оквиру Пројекта техничке подршке за обраду података пописа становништва, домаћинстава и станова у БиХ 2013. године, у периоду од 11.07. до 15.07.2016. године одржава се мисија за подршку обради података постпописне анкете.

Међутим, тренутно у току рада на изради стратегије оцјењивања индикатора квалитета обухвата експерти техничке подршке су изнијели мишљење да се постпописна анкета не може користити за израчунавање стопе више пописаних лица, јер од самог почетка није дизајнирана с том сврхом и да сви покушаји оцјењивања тог индикатора не могу бити коректни нити се интерпретирати као учешће лица која не припадају циљној популацији пописа.
Такав став није у складу са налазима у извјештају са претходне мисије (16-20.02.2015. године) истих експерата, у оквиру техничке подршке. Наиме, у њему се наводи (страница 5, параграф 4) да је број мање пописаних лица занемарив у односу на број више пописаних лица и предлаже се више алтернативних стратегија за оцјењивање стопе више пописаних лица. Ово недвосмислено значи да експерти „нису сигурни" шта се може, а шта не може урадити користећи податке постпописне анкете, јер у двије узастопне мисије имају два дијаметрално различита става.

Поред тога, експерти су 13.07. 2016.године предложили да се лица која су као резиденти пописани у Попису, а нису се могла упарити са лицима пописаним у Постпописној анкети, у потпуности игноришу, јер по њиховом мишљењу у подацима не постоји ни један конкретан доказ помоћу кога би се тврдило да та лица не припадају циљној популацији Пописа. За експерте није довољна чињеница да говоримо о великом броју лица која су пописана као резиденти у попису, али нису пописана у постпописној анкети. Став експерата је да је већа вјероватноћа да у Постпописној анкети није извршено коректно пописивање лица, односно да је пропуштено пописивање одређеног броја лица, која би се у теорији могла упарити са спорним контигентом из Пописа. Ово значи да експерти сматрају да је Попис на квалитетнији начин спроведен од Постпописне анкете. Ово тврђење се такође ничим не може оправдати нити поткријепити доказима. Чак напротив, имајући у виду да је теренско особље за рад на постпописној анкети одабрано из редова најбоље оцијењених пописивача, као и реално мање комплексну организацију теренског рада, можемо тврдити само супротно.

Поврх свега, експерти свјесно занемарују добре праксе земаља региона у имплементацији контроле квалитета пописа становништва, односно рјешења за стратегију оцјењивања која би била много адекватнија да се примјене у случају Пописа становништва, домаћинстава и станова у БиХ 2013. године.

Републички завод за статистику Републике Српске сматра да експерти техничке подршке немају јасно мишљење о стратегији оцјењивања индикатора квалитета пописа становништва, као и да свјесно занемарују очигледне чињенице које су биле од кључног значаја за индикаторе квалитета.

Имајући у виду значај Постпописне анкете, Републички завод за статистику Републике Српске инсистира да се прекине са таквом праксом, јер ће у супротном сви индикатори квалитета, са великом вјероватноћом, бити пристрасни и као такви неће корисницима података пописа пружити адекватну основу за квалитетно доношење закључака.

Другим ријечима, очигледно је да међународни експерти покушавају да супротно Закону о попису „сруше" постпописну анкету као међународно признати поступак којим се оцјењује квалитет пописа. Наравно, намјера је јасна - попис се не може верификовати као фер и непристрасан од стране ИМО мисије са таквим резултатима постпописне анкете, која свједочи о енормном пописивању лица у попису.

Подсјетићемо јавност, јер Ви то знате, да је ИМО мисија присутна у БиХ на основу Меморандум о разумијевању о Међународној посматрачкој операцији за попис становништва, домаћинстава и станова у БиХ 2012/13, који је Савјет министара БиХ у име Босне и Херцеговине, закључио са Европском Комисијом и Савјетом Европе и да већ у преамбули овог документа изричито стоји да попис организују и реализују органи власти, тијела и институције у Босни и Херцеговини у складу са Законом о попису. Задатак ИМО мисије је да верификује фер и непристрасно пописивање и да изгради повјерење у попис.

Као што је евидентно, повјерења у попис нема, те ИМО очигледно није успио у тој мисији, а нема ни услова за верификацију фер и непристрасног пописивања. Неће га ни бити, док су на терену пристрасни појединци, за које желимо да вјерујемо да нису послати са циљем рушења или преправљања постпописне анкете. Сигурни смо да Европска унија није издвајала новац и вршила помоћ у попису за овакве намјене.

Овим писмом, Завод благовремено упозорава на покушај да се изврши заобилажење прописа и сруши сврха и резултати постпописне анкете, што Завод не може дозволити, те се обраћамо и Вама и широј јавности у циљу да се такве активности одмах спријече.

С поштовањем,

Др Радмила Чичковић

Отворено писмо РЗС РС, 15. јул 2016. (docx, 20 kB)