Републички завод за статистику Републике Српске
     ПОЧЕТНА                                                                                                                                                                                             lat   eng
 
ПРОПИСИ Методологија Обрасци Међународне препоруке Активности Фото албум
НАЈЧЕШЋА ПИТАЊА



1. Зашто се спроводе Пописи?
Пописи се спроводе у сврху добијања тачних, квалитетних и међународно упоредивих статистичких података о становништву, домаћинствима и становима.
 
2. Да ли се у свим државама Попис спроводи у исто вријеме?
Пракса је да се Пописи спроводе сваке десете године или око године која завршава са нулом.
Попис становништва, домаћинстава и станова у земљама чланицама ЕУ биће спроведен у 2011. години.
 
3. Који су међународни документи коришћени у припреми Пописа?
Попис је потпуно усклађен с међународним стандардима којима се утврђују заједничка правила у прикупљању података о становништву и становима те прописују дефиниције које су државе обавезне примијенити у својим Пописима како би се осигурала међународна успоредивост података, од којих су најважније:
 
-       Препоруке Конференције европских статистичара за пописе становништва и станова 2010. године, припремљене у сарадњи с Економском комисијом УН-а за Европу и Статистичким уредом Европске уније − Еуростатом ("Conference of European Statisticians Recommendations for the 2010 Censuses of Population and Housing" prepared in cooperation with the United Nations Economic Commission for Europe and the Statistical Office of the European Communities (EUROSTAT), New York and Geneva, 2006),
 
 -       Регулатива 763/2008 Европског парламента и Вијећа Европске уније о пописима становништва и станова (Regulation (EC) No 763/2008 of the European Parliament and of the Council of 9 July 2008 on Population and Housing Censuses),
 
 -       Начела и препоруке Уједињених нација за пописе становништва и станова (Principles and Recommendations for Population and Housing Census, Revision 2, United Nations, New York, 2008).
 
4.  Која ће се дефиниција примјењивати у одређивању укупног броја становника?

У складу с међународним стандардима, за дефинисање укупног становништва примијењиваће се концепт уобичајеног мјеста становања.

Према томе, укупним становништвом земље сматрају се сва лица која у тој земљи имају уобичајено мјесто становања.

 

Уобичајено мјесто становања је мјесто у којем лице живи и обично проводи свој дневни одмор, без обзира на привремену одсутност у сврху рекреације, одмора, обиласка пријатеља и родбине, посла, школе, лијечења или вјерског ходочашћа.
 
Временски период од једне године и намјера присутности/одсутности од најмање једне године основни је услов за укључивање или искључивање лица из укупног броја становника.
 
5. Који подаци се добијају Пописом?
Број становника и његов територијални размјештај, као и његова структура према географским, демографским, етничким, социјалним и економским карактеристикама.
 
Број домаћинстава и његов територијални размјештај, као и подаци о величини, типу, структури и генерацијском саставу породице; Број стамбених јединица према врсти и територијалом размјештају, а за станове обезбјеђује податке о величини, опремљености инсталацијама и податке о другим карактеристикама станова.
 
6. Да ли ће истовремено са Пописом становништва, домаћинства и станова бити спроведен и Попис пољопривреде?
 
У Попису се прикупљају подаци о домаћинствима која су користила пољопривредно земљиште у посљедњих 12 мјесеци до дана Пописа и/или на дан Пописа имају одређени број стоке, живине или кошница пчела, а користиће се у изради Адресара пољопривредних домаћинстава за потребе спровођења Пописа пољопривреде, који ће се уредити посебним законом.
 
7. Када ће бити објављени први резултати Пописа?
 

Републички завод за статистику објавиће прве резултате Пописа за Републику Српску у року од 30 дана од дана завршетка пописивања.
 
8. Јесу ли грађани обавезни учествовати у Попису?
 
Лице обухваћено Пописом дужно је да на сва питања у пописним обрасцима да тачне и потпуне одговоре.
 
9.   Шта ако се особа не затекне код куће у вријеме Пописа?
 
Податке за одсутну особу може дати и члан домаћинства који је присутан и којем су подаци најбоље познати. Ако је одсутно цијело домаћинство, пописивач ће оставити обавијест о поновном доласку те број телефона за контакт на који се чланови домаћинства могу јавити и договорити вријеме пописивања. Ако ни то не буде могуће, пописивач ће оставити обавијест да се домаћинство јави у општинску пописну комисију.
 
10.  Јесу ли лични подаци који су прикупљени у Попису службена тајна?
 
Заштита личних података обављаће се у складу са Законом о заштити личних података (“Службени гласник БиХ”, број 49/06) и Законом о статистици Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број 85/03).
 
Пописивачи, инструктори, контролори и друга лица која врше послове у вези с пописом дужни су да чувају трајно као службену тајну све податке прикупљене од појединаца који се односе на њихове личне, породичне и имовинске прилике.
 
11.  Шта се ради с обрасцима када се унесу сви подаци?
 

Након завршетка уноса пописних података, пописна грађа се уништава.

Уништавање пописне грађе настале у раду надлежних органа и организација Републике Српске за послове пописа обавља се у складу са Законом о архивској грађи и Архиву Републике Српске и подзаконским актима донесеним на основу овог закона.
 
12.  Који су све учесници у Попису?
 
У оквиру свог дјелокруга послова утврђених законом у извршењу појединих послова Пописа поред Републичког завода за статистику учествују:
а) Министарство правде,
б) Министарство унутрашњих послова,
в) Републичка управа за геодетске и имовинско правне послове,
г) Остала министарства и други републички органи управе,
д) Органи јединица локалне самоуправе.
 

странице су прилагођене за IE 7.0 и резолуцију 1280 x 1024   

Република Српска,  Републички завод за статистику

Copyright © 2011

 
направио: ВЛАДАН СИБИНОВИЋ, дипломирани математичар